Память 13 октября, 18
октября.
Тропарь, глас 1.
Страдáнием своим житие земное/ в Небéсное Божéственное злáто преобразúла еси,/ мученическою крóвию/ свет богопознáния явúла еси,/ с Горы вéчных/ ныне дúвно сияеши со Ангелы./ Новомученице Злáто, молим тя:/ молú Владыку мира,/ да помилует вся// пáмять твою святую почитáющия.
Кондак, глас 4.
Яко блистáющее злáто/ свéтом богопознáния озарéна/ роду своему сéрбскому явúся,/ девúце пресиянная,/ егда пред безбóжными мучители/ веру Православную/ кровию своéю свидéтельствовала еси,/ и от супостáт озлоблéния/ мýченическою смéртию спаслáся еси,/ и в нéдра Христа, Жениха твоего возлетéла еси// яко пречúстая голубúца Цáрствия Небéснаго.
Тропар, глас 1.
Страдањем својим житије земаљско си
преобразила у небеско божанствено злато; мученичком крвљу си пројавила светлост
богопознања; са Гора вечних дивно светлиш сада са Ангелима, Новомученице Злато,
молимо те, моли Владику света да помилује све који поштују свети спомен твој.
Кондак, глас 4.
Као блиставо злато, свјетлошћу
богопознања обасјана, јавила си се роду своме српскоме, дјевице пресјајна, када
си пред безбожним мучитељима Вјеру Православну крвљу својом посвједочила, и од
Турскога јада мученичком смрћу се спасила, и у наручје Христа, Женика твога,
узљетела као пречиста голубица Царства Небеског.